Živimo u vremenu kada svi sve znaju. Svi su eksperti, svi imaju mišljenje, svi imaju pravo da sude. Na društvenim mrežama smo najglasniji – pametujemo, kritikujemo, vrijeđamo. Ako neko misli drugačije, automatski je “neprijatelj”, “izdajnik” ili “budala”.
Kada treba nešto konkretno uraditi, pomoći, pokrenuti se – onda zavlada tišina. Tada nestaju svi ti „glasni borci za istinu“. Jer najlakše je pričati. Najlakše je tipkati iz udobne stolice, sakriven iza profila, dok drugi stvarno izlaze na ulicu, pomažu, grade, popravljaju.
Kritika sama po sebi nije loša. Potrebna je. Ali kritika bez akcije je samo buka. Ako vidiš problem – ponudi rješenje. Ako te nešto boli – bori se, ali dostojanstveno. Ako želiš promjenu – budi ta promjena.
Jer budućnost neće graditi oni koji najviše viču, već oni koji najviše rade.
KOMENTARI