U augustu prošle godine desila se strašna stvar u našem timu.
Kolegica Ema imala je nesretan slučaj…ali hvala Allahu Gospodaru svjetova koji je odlučio da nam ovaj osmijeh ne ugasi.
Prošlo je mnogo dana strepnje i iščekivanja, pa smo evo dočekali momenat kada će tim ljekara u Njemačkoj preuzeti na sebe rješavanje problema na mozgu do konačnog ozdravljenja.
Poslije tog dana u augustu najtoplijem a punom neke zebnje, ne prođe dan da se ne pitam…dokle li trajemo? Šta je iza ugla? Šta je potpuna sreća? Kako stojim sa prioritetima?
Danas Ema, a sutra…bilo ko od nas ,ne znamo.
Ali, sve nekako lakše ide kada od sebe dajemo komadiće sreće i drugima.
Krpi se život najljepšim krpama…zovu se ljudskost i empatija.
Tu je račun za ove iz vana i ovaj za nas koji smo tu. Pa eto…naše je fakat ono što damo.
Hvala
Lejla A.P.
KOMENTARI